Da, ja sam pucao u Cacu!

Komandant Desete brdske brigade i tvorac jame Kazani, iz cije utrobe su izvadena ali još uvijek nisu identificirana tijela ubijenih civila,mahom sarajevskih Srba, Mušan Topalovic Caco ubijen je 26. oktobra1993. Tri godine kasnije iz NN humke Caco je preko hiljada i hiljada ruku prenesen na spomen-mezarje Kovaci i sahranjen kao gazija, a nedavno je Kantonalno tužilaštvo otvorilo istragu o njegovoj smrti.Dani su objavili zabilješku Vojne bezbjednosti sacinjenu o noci Cacina ubistva: major Esnaf Kastrat,jedan od dvojice vojnih policajaca koji su izjavili da su pucali na bjegunca, Danima je povjerio svoja sjecanja, uz jedan uvjet - da koristimo njegove ratne fotografije.
Za ukupan doprinos oružanom otporu agresoru na Republiku Bosnu i Hercegovinu, a posebnoza licnu hrabrost ispoljenu u borbenim dejstvima vodenim u zoni odgovornosti Prvog korpusa Armije RBiH, nagraden je Zlatnim ljiljanom. Iza ove šture recenice stoje zapravo dva vanredno uspješna pothvata izvedena ispred prve linije sarajevskog fronta:major Esnaf Kastrat ustvari je dvostruki Zlatni ljiljan, jedan odrijetkih živih boraca armije ove zemlje koji su najvece ratnoodlikovanje zaradili baš tamo gdje se odlucivao opstanak. Rodenje u Gusinju, no vec od prve godine života je Sarajlija: i danasživi i radi u svome gradu, u cijoj je odbrani ucestvovala cijela njegova porodica. Otac Smail je poginuo, mladi brat je stopostotniratni vojni invalid, a stariji brat je takoder bio ratni komandant.On, Esnaf, školovani je predratni vojni specijalac, a tokom rata jesvoje znanje primijenio: u noci u kojoj se država BiH obracunavalasa organiziranim kriminalom u svojim redovima - 26. oktobra 1993.godine - bio je na dužnosti komandira protuteroristickog voda Vojnepolicije Prvog korpusa Armije RBiH. Ovo je njegova prica.
Ajnadžicev šamar
Te noci, u samom Korpusu i oko zgrade, bilo je totinjak naoružanih boraca: operativna grupa Druge viteške brigade(koliko se sjecam, u borbama oko Cacine komande izgubili su jednog od najboljih boraca), Izvidacko-diverzantska ceta Keme Murtica i Mrkve,te tri voda Vojne policije Korpusa. Vec je bilo gluho doba kada se pojavilo nekoliko automobila: Jusuf Pušina, Biseri (specijalna jedinica pod komandom Harisa Lukovca, tokom rata obezbjedenje Predsjedništva BiH; op. prir.), Cacini suborci, te on, Caco, koga jebukvalno grlilo desetak žena.
U holu Korpusa, nama je naredeno da razdvojimo civile od vojnika i da zarobljenike uvedemo u velikusalu u prizemlju. Jedan od mojih policajaca uzaludno je pokušavao skinuti ruke neke žene sa Cace: ona se pocela boriti s njim i u tomcasu je prišao Nedžad Ajnadžic (danas penzionirani general, tadanacelnik Štaba Prvog korpusa, op. prir.), viknuo na nju da bježi, akako ona nije htjela - opalio joj šamar. Na kraju smo ih smjestili u salu.
Sišao je komandant Vahid Karavelic i kratko rekao:"Topalovicu, nakon ovoga što ste uradili, ja nemam štarazgovarati s vama." Okrenuo se prema meni i pitao gdje je Šacir Arnautovic (nacelnik Vojne bezbjednosti Korpusa; op. prir.), a potomnaredio da zarobljenike odvedemo na sprat, u njegovu kancelariju.Poveli smo ih: sjecam se da mi je jedan od policajaca, koji ih jeznao, objašnjavao ko je ko. Bili su tu, osim Cace, njegov brat Nane,Armin Hodžic, Haracic, neki Žuti… Ja sam se, na pocetku rata,borio na Dobrinji, ali sam Cacu prepoznao po povrijedenoj ruci. U Karavelicevoj kancelariji on nam je naredio da im stavimo lisice naruke: Amir Deljkic je donio lisice, a mali Damir (Babic; op. prir.)ih je vezivao. Kad je došao do Cace, stavio mu je lisicu na jednu ruku, krenuo ka onoj povrijedenoj, a Caco je zajecao. Damir je pogledao u komandanta, ovaj je rekao da se lisice stave. "Vidjetceš za ovo", smrsio je Caco, ali Damir nije uspio stavitilisice: ruka je bila zamotana. Karavelic je otišao u susjednukancelariju gdje je boravio cijeli komandni tim akcije: tamo su bili Šacir Arnautovic, Asim Deljkic, Ismet Dahic, Dževad Radžo, NedžadAjnadžic, Esad Pelko Brzi je ulazio i izlazio… U jednom momentu otvaraju se vrata, pojavljuje se Ajnadžic i nareduje da ih sve izvedemo i prislonimo uza zid, raširenih nogu. Mislim da su komandanti, u meduvremenu, saznali detalje borbi ispred Cacinog stana, jer je Ajnadžic krenuo prema Arminu Hodžicu govoreci: "A,kolješ, majku ti j…!", i udario ga. Hodžic je vrisnuo:"Nisam ja!" Došli su i Jusuf Jašarevic (komandant Vojnebezbjednosti ŠVK-a ARBiH; op. prir.), Safet Šubo, Dževad Jusic,Hajriz Becirevic, oni su tad bili u Bezbjednosti. Stigao je i SenadPecar, bio je u Ajnadžicevoj kancelariji, bili su tu i njihovi pratioci i vojnici. Pocelo je raspitivanje ko je koga ubio, neko je tražio Hebibovog ubicu. Nastala je frka.
Ipak je bježao
Hodžic je, nakon možda treceg udarca, vrisnuo: "Caco jeklao!" Znam da mi je i tada bilo pomalo cudno da je ustvarinajmanje udaraca dobio Caco. To je trajalo nekih 20-ak minuta,najviše pola sata, a onda je Karavelic naredio da ih prebacimo u Centralni zatvor. Ajnadžic ga je dopunio: tražio je da se sacekaju izvidaci Korpusa, da vide ko im je klao drugove. Ajnadžic je stvarno bio bijesan, mislim cak da mu je poginuli Jasmin Camdžic bio neki rod, a i znao je vecinu ubijenih policajaca. Uostalom, svi smo bili pod strašnim dojmom smrti naših kolega: bili su to dobri borci, a culi smo kako su zaklani, masakrirani, posipani kiselinom…
Poveli smo zarobljnike
Caco se toliko opirao da je policajac Ramiz morao upotrijebiti policijsku polugu da bi ga on i Damir sveli niz stepenice. Ja sam išao prvi. Kad sam došao do izlaza i ugledao stotinjak ljudi repetiranih pušaka, bijesnih, vratio sam se na sprati rekao da ih je nemoguce sprovesti. Onda su oficiri, na celu s Karavelicem, sišli i bukvalno napravili špalir do kombija u kojismo ubacili zarobljenike: Caco je bio posljednji. Ispred tamnog kombija IDC-a, u kojem smo ih vozili, išao je bijeli Golf Jusufa Jašarevica. Ko je još bio s njim, ne znam, ali ih je bilo. Ja sam uskocio u kombi kad je vec krenuo, pored vozaca, a neki su vojnici potrcali za nama. Tu je bilo još jedno vozilo: džip Bisera, u komeje bio Osmica (dugogodišnji pratilac Alije Izetbegovica; op. prir.).Golf je imao svjetla, kombi nije. Startalo se malo brže, da bi nakon prve raskrsnice i skretanja udesno Golf malo zastao. Zastao je ikombi, a ja sam shvatio da se nešto dešava. Naredio sam da kombistane. Neko je vikao: "Nema mi pištolja", drugi glas sederao: "Pobježe"; Damir je galamio na one u kombiju da se zbiju, ucinilo mi se da se nešto naprijed mrda…
Cuo se jedan pucanj
Ja sam pucao dva puta, a cim sam ugledao Muju(Mustafa Krasnic; op. prir.), rekao sam da on i Damir voze ostale prema Centralnom. U meduvremenu su dotrcali Senad Talic i Jasmin Džindo, neko je i iz pravca Predsjedništva pitao treba li pomoc.Amir (Amir Cauševic, vojni policajac koji je takoder operativcima Krim-službe potvrdio da je pucao: zabilješka koju su Dani objaviliprije nekoliko brojeva; op. prir.) išao je prema meni - ustvari,išli smo prema tijelu iz razlicitih pravaca. Tek kada smoprišli, shvatio sam da je Caco na zemlji. Amir ga je okrenuo: kakoje povukao košulju, poderao ju je. Caco je bio krvav, ali je mrdao nogama. Dotrcao je Amir Deljkic, ja sam izvijestio Šacira, koji je takoder potom stigao, došao je Hajriz, odjednom je tu bilo još sedam-osam ljudi. Bio je tu i nekakav sanitetlija.
I Cacin brat je ranjen
Zacuo se pucanj iz automatske puške i to izpravca Centralnog zatvora. Trcim, zajedno sa Amirom Cauševicem: tamozaticemo prazan kombi, Jusufa Jašarevica, Dževada Jusica i KemuMurtica. Za nama stiže i Hajriz. Nane, Cacin brat, pred samimzatvorom je pokušao bjekstvo i stigao je do prvih ježeva: Kemo gaje ranio u ruku i u nogu. Uzimam Naneta i tim istim tamnim kombijem,sa još trojicom policajaca, vodim ga na Koševo: ja sam ga na rukama unio u bolnicu. Na izlazu srecem Jusufa Jašarevica: on je došao da vidi je li sve u redu. S njim sam se i vratio. Damir mi je poslije rekao da je Samir Cišic došao sa bijelim kombijem i da je onodvezao Cacu. Nama je receno: u Vojnu bolnicu. Uzeli su nam pištolje, dali smo izjave, ali ne znam zašto obdukcija nije izvršena: mislim da bi nama dvojici - meni i Amiru - ona najviše trebala. Nisam ja ustanovio da je mrtav, nisam ga ja odveo u mrtvacnicu i ne znam zašto ovaj dio ne stoji u onoj mojoj izjavi koju su Dani objavili, ali znam da su naredna dva dana vojni policajci cuvali mrtvacnicu na Koševu. Damir mi je potvrdio da jecuvao Cacino tijelo.